Ja baš volim nositi svoju djecu, reče mi Ana-Marija neki dan. Samo je nemoj naučiti "na ruke", rekoše mi mnogi davno, i govore još i sada, i nisam još baš sigurna što to točno znači. Možda ovo?

Šalu na stranu - mada je ovo gore smrtno ozbiljan proizvod, dostupan na tržištu, imenom Zaky Infant Pillow - ideja da nije dobro djecu stalno imati na rukama bila mi je puno bliskija, jasnija i samorazumljivija dok i sama nisam dobila dijete. Tj. rodila dijete, da ne bi ispalo da ga je donijela roda ili kakvo drugo leteće biće. Bila mi je razumljiva i ideja da dijete treba malo pustiti da plače. Postoje različiti plačevi i različite situacije, kao i različiti roditelji i različita djeca, ali ja ovo svoje dijete isto volim nositi, i ne volim je puštati da plače. I volim je uzeti na ruke kad je uznemirena jer ionako nemam trenutačno nekog pametnijeg posla osim da se njome bavim. E, sad, budući da to moje dijete napreduje klokanskim skokovima u težini i visini, nakon pet minuta sva mi se ljubav prema njoj i prema nošenju slije u rame, vrat i kralješnicu i baš, ono, boli. I zato su mi se nosiljke različitih vrsta pokazale kao sjajno rješenje.

Prije negoli sam rodila, opskrbila sam se vrlo bazičnom maramom - moby wrapom - čisto da vidim hoće li nam to pasati. Od sling marame sam u startu odustala - ima smisla da je ugodnije da su opterećena oba ramena, kao kod wrapa, nego samo jedno kao što je slučaj sa slingom. Njuškala sam po Njuškalu i našla... Zapravo, nisam odmah našla, neko sam vrijeme tražila, i u tom traženju ostvarila vrlo komične kontakte, od kojih je jedan posebno vrijedan prepričavanja. 
Vršljam je tako po oglasima, i jedan od prvih koji mi je zapeo za oko kaže: "Marama za nošenje beba NOVO - besplatno slanje cijeloj RH". Nedovoljno informacija, i odmah ja napišem mail: dobar dan dobar dan, draga prodavateljice, i to, jel sling ili wrap, jel na jedno rame ili oba, jel se veže ili ima ringove. Odgovor stiže sutradan - za Njuškalo ekipu rekordno brzo - a u njemu piše izrijekom ovako: "dobar dan iskreno  da vam kazem neznam ali ako vam nije problem nazovite moju svekrvu  na broj taj i taj". I ja bržebolje zapišem broj i nazovem svekrvu. Not.

Uz još malo lutanja po bespućima nedruštvenomrežnog vau vau oglasnika, naišla sam na curu koja šiva wrapove, u šik bojama - to nam je bitno zbog opće kolorističke usklađenosti. Uz maramu sam dobila i linkove na razne načine vezanja, koji mi nisu izgledali prekomplicirani. Dok ekšli nisam probala. Pa sam onda  vježbala i za samo par tjedana naučila vezati. Pa mi je trebalo još par tjedana da naučim stavljati dijete unutra. Ne, nitko nije ozlijeđen u procesu moga slow learninga. Sad se još vežemo ovako





I korak po korak, nosimo se naveliko - uglavnom po kući, barem dok su vani niske temperature, a neki dan sam zahvaljujući marami u tren oka došetala do pedijatra po dubokom snijegu, bez muke otkopavanja auta iz snijega ili alteranativnog guranja kolica po tom istom snijegu i ledu.

Super stvar koja kod mene fukncionira je što se dijete umiri kad je stavim u maramu - malo me njuška i osluškuje poznato tikatakanje i onda vrlo skoro zaspi tako čvrsto da je treba buditi. S njom ispred sebe mogu komotno sjesti i tipkati par sati u komadu. Moguće da je i tipkovnica dodatno umiri, i to je zvuk kojeg se naslušala od najranije fetalne faze.

Kažu da se neka djeca vole nositi u maramama i sličnim pomagalima, neka ne vole - meni je teško zamisliti da ima djece kojoj to ne bi pasalo, ali poanta je valjda i u tome da je mami, odnosno roditelju, to ugodno. Mi posve sigurno, opet po preporukama (hvala, Ana-Marija) prelazimo na Mei Tai čim malo ojačamo. I na druge načine vezanja marame. Dok nas kilogrami ne rastave, ili mene leđa sastave.

Kad smo već kod nosiljki, ovo je kul. Doduše, na jedno rame, ali sve za praktično i moderno u jednom.




A ovo me nasmijalo - nije nosiljka, više visiljka, i malo umrem od smijeha kad zamislim situaciju u kojoj odlažeš torbu na kuku, a dijete pored kuke. Oh, well, kad se mora, nije teško.